Mnogo puta ste čuli da sve bolesti savremenog čoveka imaju psihičku podlogu u samom mentalnog sklopu obolelog, a psiholozi i lekari ih nazivaju psihosomatskim oboljenjima. Kao pandan takvom vidu problema, kao karika koja nedostaje u lečenju i o prevenciji ovakvih oboljenja je upravo psihofizička relaksacija, koja obuhvata vežbe za psihofizičko obnavljanje kao što je autogeni trening, mišićna relaksacija, meditacija i joga.

Primarne negativne emocije, kao što su bes, uznemirenost i strah, oslobađaju se kada u svakodnevnom životu ne postižemo ono što od sebe zahtevamo. Bes se oslobađa kada se nalazimo u frustrirajućem događaju ili kada ne postižemo rezultate koje smo sebi zacrtali, dok se emocijom bola susrećemo kada izgubimo nešto ili nekog za kog smo duboko vezani dok je strah emocija vezana za realne ili potencijalne opasnosti, ako pritom u to ne uračunamo i iracionalne strahove. On je jedan od najprimarnijih osećanja koji su ljudsko biće održala u životu a iz toga je i vrlo važna pokretačka snaga, ali jedino ako je izbalansiran, stvaran i svrsishodan. Ne uzimajući u obzir primarne strahove, oni su največim delom deo socijalne sredine u kojoj živimo i oslikavaju deo kulture u kojoj smo učeni i u kojoj smo vaspitavani. Ali često se ovakve emocije transformišu u prave fobije. Ovakve emocije nastaju kao odgovor na unutrašnji ili spoljšnji stimulans a svaki čovek ima mogućnost da ih prikazuje na različite načine, da ih kontroliše, da načine pokazivanja emocija uči i razvija na različite načine, a za odraslog čoveka se predpostavlja da emocije može da kontroliše u manjem ili većem intenzitetu, a kao takve su vrlo korisne i potrebne u čovekovom životu.

Postoje pozitivni i negativni načini pokazivanja različitih emocija, kako onih prijatnih, tako i onih neprijatnih, a ponašanje koje ćemo u određenom trenutku da izaberemo je sopstvena stvar svake ljudske individue. Međutim, kada čovek savlada sebe, uspostavi kontrolu nad svojim emocijama, otvara mu se put zadovoljenja i uspeha, mogučnost da živi u harmoniji i da u njoj ostvari šta god želi. Konekcija emotivnog i fizičkog zdravlja reflektuje se kroz telesne manifestacije na nervne impulse koji se manifestuju kroz misli, ponašanja i osećanja.

To je “veza uma i tela” u kojoj nas telo upozorava mnogim fizičkim signalima da nešto nije kako treba, počev od mučnine u želucu, povišenog krvnog pritiska, bola u leđima, osećaja stegnutosti u grudima, manjka apetita, umora, glavobolje, gubljenja sna i seksualne želje, gojenja i neravnomernog disanja i sve su to fizički sgnali emotivnog nesklada.

Kada se relaksiramo, mi zapravo ulazimo u duboku psihofizičku opuštenost u kojoj se osećamo smirenije, opuštenije i prijatnije. Ovo je potpuno suprotno od stanja psihofizičkog naboja koji je refleksija akutnih i konstantnih stresova, hroničnih strahova i ljutnje. Tako da su stresovi, strahovi i osećanja besa emocionalna stanja koja se negativno reflektuju ne samo na naša umna stanja već i na naše telo, što mehanizmom povratne sprege, loše utiče na naša umna stanja, stvarajući tako začarani krug. Stresovi koji se ciklično ponavljaju mogu dovesti do pojave hroničnih mišićnih naboja, koje za nuspojavu mogu imati mnoge somatske teškoće, glavobolje, povišen krvni pritisak, bolove u vratu i leđima, probleme sa varenjem, otežano disanje. Tehnike relaksacije služe da otklone ovakve negativne nuspojave stresa kako na telesnom tako i na mentalnom planu.

Postoje razne tehnike relaksacije koje se mogu uspešno primeniti u otklanjanju ovih neprijatnih simptoma. Među tehnikama koje pomažu psihofizičkom obnavljanju su autogeni trening, progresivno mišićna relaksacija, kreativna vizualizacija, različite vrste meditacija, samohipnoza, joga. Sve tehnike psihofizičkog opuštanja su usmerene na opuštanje napetosti u umu i telu, paralelno. Navedene vežbe, uz izgovorene afirmacije uz opuštajuću muziku i tonove aktiviraju alfa talase u umu i tako uklanjaju blokade u komunikaciji svesnog i nesvesnog, čime se stvara prirodna harmonija. Tehnikama psihofizičke relaksacije osoba vraća urođenu sposobnost organizma da se sam regeneriše, obnavlja i samoiscjeljuje. Svako je sposoban da nauči vežbe psihofizičkog opuštanja i vratiti narušenu prirodnu harmoniju uma i tela. Kod različitih ljudi, neke tehnike opuštanja deluju bolje nego kod drugih, zato je i važno da se pronadje individualna tehnika, kako bi najbolje odgovarala pojedincu. Tehnikama relaksacije vršimo i prevenciju, a i upravljanje stresom. Koriste se se za otklanjanje disbalansa u radu organa, regulaciju nervnog sistema i pomažu regulaciji fizičkih reakcija u organizmu koje su prouzrokovane stresom. One takođe deluju u prevenciji anksioznosti, ljutnje, depresivnih stanja i umora, u prevenciji paničnih i fobičnih poremećaja, a odlične su za regulisanje poremećaja sna. Kada je prepreka u komunikaciji između svesnog i nesvesnog uma uklonjena, ponašanja koja nas blokiraju u rastu i razvoju ili ozdravljenju nestaju ili se vremenom rapidno smanjuju.

Autogeni trening je sopstvena ili samostalna akcija delovanja na sebe, a prvi put ga je upotrebio nemački lekar i psihijatar Johan Šulc 1932.godine. On je pozajmio primarne vežbe joge u cilju postizanja telesne smirenosti, a zatim je primenio skup metoda proizašlih iz hipnoze a pored telesnog opuštanja, koji je bio posledica ovakvog delovanja, podstakao je na rad i periferne krvne sudove, normalisao disanje i rada srca. Cilj ovakvog treninga je postizanje biološki predpostavljenog stanja telesnih funkcija a osnovni princip vežbanja ovog treninga je opažanje osećaja u stanju potpune opuštenosti, a ne postizanje opuštenosti preko zamišljanja osećaja, i ispred vežbača postavlja samo zahtev za stanje opuštenosti a iz tog stanja opažanje osećaja. Kasnije, vežbači se osposobljavaju da uspostave takvo stanje bez prethodne pripreme, u vremenu od maksimalno dva minuta, koliko bi iznosilo dnevno vežbanje veštih vežbača. Biološki disponirano stanje je stanje duboke telesne i mentalne opuštenosti.

Može se reći da je relaksacija neophodna kako bi oslobodili svoje psihofizičke kapacitete i živeli u punom zamahu pozitivne energije. Recite sami sebi da će naredni dan koji je ispred Vas biti pun optimizma i pozitivnih aspekata sagledavanja svake moguće buduće životne situacije. Ustanite sa osmehom, odsecite sve izvore negativnog raspoloženja i budite svesni da do rešenja svakog problema možete doći ukoliko imate pozitivan stav i otvoren pristup problemu, ako po svojoj prirodi spadate u „emotivce“ moraćete da pronađete autentičan način kako da se rešite pritiska radeći stvari koje Vas opuštaju, recimo, možete biti sportski aktivni, a na poslu možete za promenu ići stepenicama umesto liftom.

Svakako je bitno da odvojite bar maleni momenat u kome ćete opustiti u miru i bez uobičajenih zvukova koji remete mir i koncentraciju, a vežbe sinhronizacije uma i tela možete naučiti kako bi ostali u prirodnom biološkom balansu i time umanjili stres. Ovladavanjem veštinama disanja – možete naučiti tehnike disanja kojima svesno utičete na rad autonomnog nervnog sistema, smanjujete srčani puls i krvni pritisak i rasterećujete nagomilane i u telu zakočene negativne emocije. Progresivnom mišićnom relaksacijom možete opusti gotovo čitavu skeletnu muskulaturu, što zajedno sa tehnikama disanja dovodi do stanja intenzivne relaksacije.

Putem vođene fantazije, putem zamišljanja i vizualizovanja prijatnih situacija zajedno sa tehnikama disanja možete produbiti stanje relaksiranosti i na mentalnom nivou. Meditirajte, radite sa Vašim umom i postignite dublje stanje svesti. Naučite kako da pravilno upravljate vašim energetskim kapacitetima, navedenim i mnogim drugim tehnikama relaksacije, obezbedite srećniji i vedriji život, miran san, laku komunikaciju sa okolinom, uspeh u savladavanju novonastalih situacija, bolju koncentraciju, uspeh u poslu i privatnom životu.

Relaksacija je nezaobilazni put do mira i harmonije.