„Nisam došao na ovaj svet da bih bio poražen, niti neuspeh teče mojim venama. Ja nisam ovca što čeka da je njen pastir podstakne. Ja sam lav koji odbija da zbori, hodi i spava sa ovcama. Kasapnica neuspeha nije moja sudbina. Istrajaću dok ne uspem“. – Og Maldino
Da, tačno je. Uspešni ljudi postoje. Uspešni ljudi itekako postoje. Oni nisu mit. To su oni koji su odbacili svoju staru kožu koja je predugo podnosila udarce neuspeha i trpela rane osrednjosti. To su oni koji su se ponovo rodili i ponovo došli u ovaj svet kao u vinograd u kome ima voća za sve, a put koji su odabrali je prepun mogućnosti ali prate ga očaj i čemer, a na njemu leže tela svih onih koji su pretpreli neuspeh a kada bi se naslagala jedna preko drugih, nadvisila bi i najveću piramidu na ovoj zemlji. Neuspeh čini čovekova nesposobnost da ostvari ciljeve koje je u životu postavio, ma kakvi ti ciljevi bili. Oni su izgradili u sebi dobre navike i postali njihovi robovi, a jedina razlika između onih koji su uspeli i onih koji nisu je razlika u njihovim navikama. Tako je govorio Og Maldino.
Naime, birajući ponašanje, ono što mislimo i osećamo, neminovno biramo i posledicu a ona je uspeh ili neuspeh u životu. Svi se mi nalazimo u neprekidnom izboru, svake sekunde svog postojanja, a naš život je rezultat svih naših izbora. Ljudi se bitno razlikuju u biranju svojih životnih ciljeva i načina realizacije istih. Postoji raznosvrsnost ciljeva kojima ljudi teže, proporcionalno vrednostima u koje veruju, kao i načinima na koje ostvaruju sebe. Ne postavljanje životnih ciljeva je kapitulacija pre borbe. Motivi ovakvog stava se obično nalaze u strahu od neuspeha, nedovoljnoj veri u sebe i manjku samopouzdanja. Od odabira cilja zavisi to kako čovek živi, a svaki cilj ima svoju cenu u igri zvanoj život koja ima svoja autentična i nepromenljiva pravila. Uspešni ljudi odlično shvataju pravila koja predstavljaju uzročno posledične životne principe, inkorporiraju ih u način razmišljanja i donošenja odluka, inkorporiraju ih u odabir ciljeva i trude se da ih se što bolje pridržavaju, jer baš oni predstavljaju najdublje tonove u simfoniji svakog uspeha.
Životni principi su duhovna pravila koja nije izmislio čovek i koja ne zavise od toga da li se čovek sa njima slaže ili ne, ali se savršeno reflektuju u materijalnom svetu. Ona postoje od uvek i za uvek, bez obzira na naše mišljenje o njima, bez obzira na to da li nam se sviđaju ili ne. Oni koji ne shvataju ove principe ili ih se ne pridržavaju- gubitnici su. Kao kada bi skakali iz aviona u pokretu, a pritom verovali u to da možete da osporite zakon gravitacije i bezbedno sletite i bez padobrana. Većina neuspešnih ljudi radi upravo to- buni se protiv osnovnih zakona i životnih principa, pokušavajući da uvere sebe da ipak nekako mogu da bezbedno slete iz bez padobrana.
Sa životnim principima i ljudskom prirodom nema relativiteta, kao što ga nema ni sa fizičkim zakonima. Oni postoje bez obzira na to u šta Vi verujete. A jedan od životnih principa upravo glasi da u životu nema nerešenih rezultata. Ili ste pobednik ili gubitnik. Ako ne ostvarite ono što suštinski želite, za šta ste sposobni, Vi ste gubitnik. Dakle, prvo i suštinsko pitanje je određivanje cilja, šta želimo da postignemo, moramo dati odgovor na pitanje šta zapravo želimo od života. Kao neophodno predznanje naše defincije cilja svakako moramo uzeti u obzir poznavanje životnih principa i večnih istina koje ne možemo da zaobiđemo, niti sa njima da manipulišemo. Ukoliko to pokušamo, oni će raditi protiv nas. Ako sednemo u pogrešan voz, svaka stanica će biti pogrešna. Birajući ponašanje, biramo i posledice. Vi snosite odgovornost za Vaš sopstveni život, niko drugi.
Ovo su samo neki od osnovnih životnih principa. Ako neko želi da pređe put od lokacije Jedan do lokacije Dva, mora da zna gde se nalaze lokacija Jedan a gde lokacija Dva. Da li je moguće preći jedan takav put, ako se ne zna gde je lokacija Jedan, a to je lokacija u kojoj se trenutno nalazimo. Dešifrovanje lokacije Jedan, znači to da uvidimo u čemu smo i koliko uspešni ili neuspešni i zašto smo tu gde jesmo, bez samoobmanjivanja. Dobar deo rešenja enigme se nalazi u njenom definisanju. Potrebno je da napravimo zlatni presek stanja svog života. A tek kada nam bude jasno odakle krećemo i gde želimo da stignemo, biće nam jasan i put koji moramo da pređemo, kao i sve šta nas na tom putu čeka. Za početak, morate imati viziju. Vizija je jasno viđenje kuda putujete, jasno viđenje kako izgleda ostvarenje cilja. Vaše srce već mora da bude tamo. Ali da bi ste znali kuda putujete morate da znate gde se sada nalazite. Morate pogledati sebi u oči, morate biti iskreni prema sebi, morate preuzeti odgovornost za vaš život i za vaše neuspehe. Morate se presabrati i jasno sebi potvrditi sve vaše nedostatke, kao i sve vaše vrline i kvalitete, jer šta ste do sada učinili i kakve ste rezultate postigli, svakako je rezultat svih osobina, a mesto na kome se sada nalazite u ličnom, porodičnom, profesionalnom, društvenom i duhovnom životu, govori o tome koliko ste uspešni ili neuspešni, bez samoobmanjivanja.
„Uspešan čovek je onaj koji može sagraditi čvrste temelje od cigli koje bacaju na njega“- Brink
Ljudi koji su uspešni u životu, svesno i sa predumišljajem brinu o sebi i sa puno pažnje osmišljavaju plan za ostvarivanje svojih ciljeva. Oni aktvivno vode računa o svom fizičkom, emotivnom, psihičkom i duhovnom zdravlju, održavaju savršenu ravnotežu, imaju sposobnost određivanja prioriteta, a probleme rešavaju putem hijerarhije i odlični su stratezi, što znači da znaju šta, kada, kako i gde treba raditi. Dobar strateg zna koje ga prepreke čekaju na putu, kao i resurse koje ima na raspolaganju, on dobro poznaje metodu razvijanja svojih neophodnih resursa, on raščlanjuje ciljeve na konkretne operativne zadatke i zna da je životni princip to da mu život neće dati više od onoga koliko od njega tražimo, ali i to da mu život neće dati to što traži, ako za to nije spreman da plati cenu. On savršeno identifikuje resurse kojima raspolaže, kako lične- veštine, znanja, osobine i finansije, koje su mu potrebne da bi do cilja došao, tako i ljudske- ljude koji će mu u tome, na posredan ili neposredan način, asistirati i pomoći. Dobar strateg zna koje osobine mora kod sebe da razvije poseduje i ispolji, identifikuje prepreke do cilja, kao i načine na koje bi se prepreke mogle prevazići, konstantno napreduje jer je fokusiran i zna šta hoće, on konstantno unapređuje svoj plan. I na kraju, on odstranjuje negativna ograničavajuća uverenja o sebi i drugima i odlučuje da istraje u svom putovanju do cilja, odlučuje da sprovođenju svog plana, bude istrajan do kraja.
„Ako ne uspete iz prve, uništite sve dokaze da ste pokušali“- Anon
Odredite prirotiet, pa tek onda cilj. I pripremite se za to da postavljanje ciljeva nije ni malo jednostavan proces. Govorimo o ciljevima koji su ostvarljivi, jer ljudi često postavljaju sebi ciljeve koje ne ostvaruju, a veoma često postavljaju sebi ciljeve koji su besmisleni, ciljeve koji ih neće i ne mogu otpremiti tamo gde stvarno žele i mogu da stignu. Problem je u tome što ljudi obično pomešaju ciljeve i sredstva, pa sredstva postavljaju kao ciljeve, a kada Vam je jasno i „osećanje cilja“ koje želite da imate, uvidećete da postoji mnogo više načina da do tog cilja dođete, jer se nećete preterano fokusirati na neko konkretno sredstvo i od njega napraviti životni cilj.Priča od nepoznatog autora o dva ribolovca najbolje objašnjava pomenuti paradoks: „Dva čoveka sede i pecaju. Jedan je došao luksuznim automobilom, sa skupocenim priborom za pecanje, odeven u skupocenu odeću, sa skupim satom na ruci. Sedi, peca i uživa. Drugi je došao biciklom. Obučen je u radnički kombinezon, peca priborom koji je sam napravio za male pare, sat na ruci i nema. Sedi, peca i uživa. Gleda ga ovaj prvi, bogati ribolovac, i ne može da izdrži da ga nešto pita: «Čoveče, mogu li da te ne pitam nešto», kaže prvi. «Pitaj me. «, kaže drugi «Gledam te tako kako sediš ovde i gubiš vreme pecajući, umesto da radiš nešto korisno za sebe.» počinje prvi sa iznošenjem svog stava. «A šta bi to korisno trebao da radim». Pita ovaj drugi. «Pa, na primer, mogao bi da otpočneš neki posao i da zaradiš više novca. Mogao bi da nabaviš mreže i nekakav mali čamac, da uloviš više ribe, pa da je prodaš i zaradiš više...» «I, šta bih sa time?» «Pa, onda kupiš još jedan čamac i mrežu, pa zaposliš nekoga da radi za tebe...Mogao bi da kupiš auto, a ne da se voziš biciklom. Mogao bi da kupiš bolje odelo, bolju kuću...šta ja znam, mogao bi sebi da priuštiš mnogo toga.» «I onda? Šta kad sve to budem imao?» «Onda si siguran i zadovoljan, uspešan, imaš sve što ti treba...i onda mirno dođeš kao ja na pecanje i uživaš u životu.» «Ali, ja to već radim.» odgovara mu drugi.“
Ne preopterećujte sebe sredstvima, usmerite se na ciljeve. Uspešan čovek, snažno preispituje svoje misli i ideje. Svest predstavlja skup subjektivnih i objektivnih subjekata i spoznaja, um je medijum ideja, skup svih utisaka. Neki utisci su dobri a neki ne, pa je um medijum i skup različitih utisaka a trebalo bi da bude otvoren samo ka idejama koje leče, inspirišu, uzdižu ljudsko biće i čine ga dostojanstvenim, jer ljudski gospodar upravo ideja, jer ideja stvara emocije. Razlog i neposredni uzrok nesreće nu svetu su upravo pogrešni idejni sklopovi, koje ljudi gaje. A kada se emocije proizvedene idejom, udruže sa podsvešću, morajuj se ispoljiti u materijalnom svetu, a pošto su negativne, i njhovo ispoljavanje mora biti isto tako, negativno.
Mnogi revolucionarni umovi su razumeli snagu ideje i načine njene materijalizacije. Dok je spremao čaj, Dzejms Vat je razmišljao o tome šta bi se dogodilo kada bi se ta para kanalisala. U njoj je velika sila, te je počeo da razmišlja o njoj iz svih mogućih aspekata. Ideja je ta, koja je poterala paru u cilindar koji je imal ventil, a ventil je pokrenuo točkiće, a ceo mehanizam, bio je zapravo početak parne mašine, koja je dovela do industrijske revolucije širom planete.
Kada u padovima samopozdanja kažete sebi da nešto ne možete učiniti, da je nešto nemoguće, da nešto neko nikada ranije nije uspeo da uradi, ,setite se da prema zakonima aerodinamike, bumbar nikad ne bi poleteo, jer mu je raspon krila previše kratak a težina prevelika da bi poleteo. Ali bimbar ne zna šta piše u knjigama i zato ide dalje i leti!
Pa tako kad Vam neko kaže da je nešto nemoguće uraditi, upotrebite svoju maštu i recite sebi: „ Ja ću to to uraditi i sprovesti u delo. To je moguće postići!“. Probudite u sebi osećanje koje biste imali kada biste ostvarili svoju želju, i to osećanje će dovesti do njenog ostvarenja.
Elektricitet, kako je i Edison znao, nastaje trenjem. A kada ovaj iskaz obrnemo, dolazimo do zaključka da trenje proizvodi elektricitet. On je znao da ljudski glas proizvodi strujanja u atmosferi i došao je do zaključka se atmosferske struje mogu da se reprodukuju u glas, i da ako naš glas prozvodi talase, onda ti talasi reprodukuju naš glas. Tako je nastao i prvi fonograf, iz ideje, iz podsvesnog uma.
Verujte da već imate i dobićete, jer to je zakon uzroka i posledice, akcije i reakcije, a polazi iz ideje, iz idejnog sklopa koji imate, a misli koje čine ideju su najsnažnija sila u univerzumu. Zamka je posmatrati uspešnog čoveka kao nekog ko je prosto imao sreće, jer je upravo istrajnost ona magična nota, koja simfoniji uspeha daje poseban prizvuk. A da bi nota istrajnosti dobila svoj konačni prizvuk, dodaju se volja koja kroz samopozdanje, motivaciju i entuzijazam, čini savršen sklad, svakog akorda uspeha.
Neophodno je da na pravilan način odredite svoje ciljeve, da ovladate veštinom sagledavanja i razvijanja resursa koji će Vam omogućiti dostizanje ciljeva. Odredite kratkoročne i dugoročne planove, kao i neophodnu tehniku u istrajnosti pri njihovom sporovođenju. Steknite kontrolu nad Vašim životom i budite bolji od predhodnog sebe. Pobedite!
Mnogo puta ste čuli da sve bolesti savremenog čoveka imaju psihičku podlogu u samom mentalnog sklopu obolelog, a psiholozi i lekari ih nazivaju psihosomatskim oboljenjima. Kao pandan takvom vidu problema, kao karika koja nedostaje u lečenju i o prevenciji ovakvih oboljenja je upravo psihofizička relaksacija, koja obuhvata vežbe za psihofizičko obnavljanje kao što je autogeni trening, mišićna relaksacija, meditacija i joga.
Primarne negativne emocije, kao što su bes, uznemirenost i strah, oslobađaju se kada u svakodnevnom životu ne postižemo ono što od sebe zahtevamo. Bes se oslobađa kada se nalazimo u frustrirajućem događaju ili kada ne postižemo rezultate koje smo sebi zacrtali, dok se emocijom bola susrećemo kada izgubimo nešto ili nekog za kog smo duboko vezani dok je strah emocija vezana za realne ili potencijalne opasnosti, ako pritom u to ne uračunamo i iracionalne strahove. On je jedan od najprimarnijih osećanja koji su ljudsko biće održala u životu a iz toga je i vrlo važna pokretačka snaga, ali jedino ako je izbalansiran, stvaran i svrsishodan. Ne uzimajući u obzir primarne strahove, oni su največim delom deo socijalne sredine u kojoj živimo i oslikavaju deo kulture u kojoj smo učeni i u kojoj smo vaspitavani. Ali često se ovakve emocije transformišu u prave fobije. Ovakve emocije nastaju kao odgovor na unutrašnji ili spoljšnji stimulans a svaki čovek ima mogućnost da ih prikazuje na različite načine, da ih kontroliše, da načine pokazivanja emocija uči i razvija na različite načine, a za odraslog čoveka se predpostavlja da emocije može da kontroliše u manjem ili većem intenzitetu, a kao takve su vrlo korisne i potrebne u čovekovom životu.
Postoje pozitivni i negativni načini pokazivanja različitih emocija, kako onih prijatnih, tako i onih neprijatnih, a ponašanje koje ćemo u određenom trenutku da izaberemo je sopstvena stvar svake ljudske individue. Međutim, kada čovek savlada sebe, uspostavi kontrolu nad svojim emocijama, otvara mu se put zadovoljenja i uspeha, mogučnost da živi u harmoniji i da u njoj ostvari šta god želi. Konekcija emotivnog i fizičkog zdravlja reflektuje se kroz telesne manifestacije na nervne impulse koji se manifestuju kroz misli, ponašanja i osećanja.
To je “veza uma i tela” u kojoj nas telo upozorava mnogim fizičkim signalima da nešto nije kako treba, počev od mučnine u želucu, povišenog krvnog pritiska, bola u leđima, osećaja stegnutosti u grudima, manjka apetita, umora, glavobolje, gubljenja sna i seksualne želje, gojenja i neravnomernog disanja i sve su to fizički sgnali emotivnog nesklada.
Kada se relaksiramo, mi zapravo ulazimo u duboku psihofizičku opuštenost u kojoj se osećamo smirenije, opuštenije i prijatnije. Ovo je potpuno suprotno od stanja psihofizičkog naboja koji je refleksija akutnih i konstantnih stresova, hroničnih strahova i ljutnje. Tako da su stresovi, strahovi i osećanja besa emocionalna stanja koja se negativno reflektuju ne samo na naša umna stanja već i na naše telo, što mehanizmom povratne sprege, loše utiče na naša umna stanja, stvarajući tako začarani krug. Stresovi koji se ciklično ponavljaju mogu dovesti do pojave hroničnih mišićnih naboja, koje za nuspojavu mogu imati mnoge somatske teškoće, glavobolje, povišen krvni pritisak, bolove u vratu i leđima, probleme sa varenjem, otežano disanje. Tehnike relaksacije služe da otklone ovakve negativne nuspojave stresa kako na telesnom tako i na mentalnom planu.
Postoje razne tehnike relaksacije koje se mogu uspešno primeniti u otklanjanju ovih neprijatnih simptoma. Među tehnikama koje pomažu psihofizičkom obnavljanju su autogeni trening, progresivno mišićna relaksacija, kreativna vizualizacija, različite vrste meditacija, samohipnoza, joga. Sve tehnike psihofizičkog opuštanja su usmerene na opuštanje napetosti u umu i telu, paralelno. Navedene vežbe, uz izgovorene afirmacije uz opuštajuću muziku i tonove aktiviraju alfa talase u umu i tako uklanjaju blokade u komunikaciji svesnog i nesvesnog, čime se stvara prirodna harmonija. Tehnikama psihofizičke relaksacije osoba vraća urođenu sposobnost organizma da se sam regeneriše, obnavlja i samoiscjeljuje. Svako je sposoban da nauči vežbe psihofizičkog opuštanja i vratiti narušenu prirodnu harmoniju uma i tela. Kod različitih ljudi, neke tehnike opuštanja deluju bolje nego kod drugih, zato je i važno da se pronadje individualna tehnika, kako bi najbolje odgovarala pojedincu. Tehnikama relaksacije vršimo i prevenciju, a i upravljanje stresom. Koriste se se za otklanjanje disbalansa u radu organa, regulaciju nervnog sistema i pomažu regulaciji fizičkih reakcija u organizmu koje su prouzrokovane stresom. One takođe deluju u prevenciji anksioznosti, ljutnje, depresivnih stanja i umora, u prevenciji paničnih i fobičnih poremećaja, a odlične su za regulisanje poremećaja sna. Kada je prepreka u komunikaciji između svesnog i nesvesnog uma uklonjena, ponašanja koja nas blokiraju u rastu i razvoju ili ozdravljenju nestaju ili se vremenom rapidno smanjuju.
Autogeni trening je sopstvena ili samostalna akcija delovanja na sebe, a prvi put ga je upotrebio nemački lekar i psihijatar Johan Šulc 1932.godine. On je pozajmio primarne vežbe joge u cilju postizanja telesne smirenosti, a zatim je primenio skup metoda proizašlih iz hipnoze a pored telesnog opuštanja, koji je bio posledica ovakvog delovanja, podstakao je na rad i periferne krvne sudove, normalisao disanje i rada srca. Cilj ovakvog treninga je postizanje biološki predpostavljenog stanja telesnih funkcija a osnovni princip vežbanja ovog treninga je opažanje osećaja u stanju potpune opuštenosti, a ne postizanje opuštenosti preko zamišljanja osećaja, i ispred vežbača postavlja samo zahtev za stanje opuštenosti a iz tog stanja opažanje osećaja. Kasnije, vežbači se osposobljavaju da uspostave takvo stanje bez prethodne pripreme, u vremenu od maksimalno dva minuta, koliko bi iznosilo dnevno vežbanje veštih vežbača. Biološki disponirano stanje je stanje duboke telesne i mentalne opuštenosti.
Može se reći da je relaksacija neophodna kako bi oslobodili svoje psihofizičke kapacitete i živeli u punom zamahu pozitivne energije. Recite sami sebi da će naredni dan koji je ispred Vas biti pun optimizma i pozitivnih aspekata sagledavanja svake moguće buduće životne situacije. Ustanite sa osmehom, odsecite sve izvore negativnog raspoloženja i budite svesni da do rešenja svakog problema možete doći ukoliko imate pozitivan stav i otvoren pristup problemu, ako po svojoj prirodi spadate u „emotivce“ moraćete da pronađete autentičan način kako da se rešite pritiska radeći stvari koje Vas opuštaju, recimo, možete biti sportski aktivni, a na poslu možete za promenu ići stepenicama umesto liftom.
Svakako je bitno da odvojite bar maleni momenat u kome ćete opustiti u miru i bez uobičajenih zvukova koji remete mir i koncentraciju, a vežbe sinhronizacije uma i tela možete naučiti kako bi ostali u prirodnom biološkom balansu i time umanjili stres. Ovladavanjem veštinama disanja – možete naučiti tehnike disanja kojima svesno utičete na rad autonomnog nervnog sistema, smanjujete srčani puls i krvni pritisak i rasterećujete nagomilane i u telu zakočene negativne emocije. Progresivnom mišićnom relaksacijom možete opusti gotovo čitavu skeletnu muskulaturu, što zajedno sa tehnikama disanja dovodi do stanja intenzivne relaksacije.
Putem vođene fantazije, putem zamišljanja i vizualizovanja prijatnih situacija zajedno sa tehnikama disanja možete produbiti stanje relaksiranosti i na mentalnom nivou. Meditirajte, radite sa Vašim umom i postignite dublje stanje svesti. Naučite kako da pravilno upravljate vašim energetskim kapacitetima, navedenim i mnogim drugim tehnikama relaksacije, obezbedite srećniji i vedriji život, miran san, laku komunikaciju sa okolinom, uspeh u savladavanju novonastalih situacija, bolju koncentraciju, uspeh u poslu i privatnom životu.
Relaksacija je nezaobilazni put do mira i harmonije.
