„Ako govoriš tiho i nosiš dugačak štap, daleko ćeš stići“- Roosevelt

Komunikacija je sistem razmenjivanja informacija, minimum dva učesnika, dogovorenim sistemom znakova. Odašiljanje informacija se najčešće odigrava putem jezika a sastavni delovi jezika su i neverbalni signali. Komunikacija kao reč, izvedena je od glagola communiciare (latinski) i znači učiniti zajedničkim, odnosno sapštiti. Pojedini autori navode da je komunikacija zapravo prenos mišljenja, uputsva, želja, ideja, osećanja od jednog subjekta komunikacije ka drugom. Komunikaciranje je sistem odašiljanja i dešifrovanja znakova koji imaju svoje značenje, a skoro da ne postoje neutralne poruke koje se prenose u procesu komunikacije. Dobro komuniciranje nam olakšava razumevanje druge osobe ili situacije, prevazilaženje razlika, mogućnost da konstruišemo poverenje i poštovanje, kreiramo sredinu u kojoj su rešavanje problema, razumevanje i altruizam, njene osnovne vrednosti. Iako se komunikacija po nekad čini jednostavnom, dobar deo ljudi ima problema u mentalnom konektovanju sa drugima. Dobar deo sadržaja koji pokušavamo da saopštimo sagovornicima kao i ono što oni pokušavau da saopšte nama, mnogo puta je shvaćeno na drugačiji, obično pogrešan način, što može stvoriti antagonizme, kako u ličnim, tako i u poslovnim odnosima. Srećom, načini kvalitetne komunikacije se ipak mogu implementirati i vremenom naučiti. Bilo da pokušavate poboljšati komunikaciju sa svojim bračnim partnerom, decom, direktorom ili saradnikom, najvažnije je slušati i prepoznati neverbalnu komunikaciju, upravljati stresom, kao i ostati konektovan sa svojim emocijama.

„Suprotnost govora nije slušanje, nego čekanje“- Lebowitz

U savremeno doba informacija, moramo slati, primati i obrađivati ogroman broj poruka svakog dana. Ali, kvalitetna komunikacija je više nego samo razmena informacija, jer kvalitetna komunikacija od nas zahteva i da razumemo emociju kao propratni deo svake informacije. Ona omogućava razmenu čak i negativnih ili teških poruka uz odsustvo stvaranja sukoba ili rušenja poverenja. Kvalitetna komunikacija sadrži spektar veština neverbalne komunikacije, kao i pažljivo slušanje, sposobnost da se stres kontroliše u datom trenutku, kao i sposobnost da prepoznamo i razumemo svoje emocije i emocije osobe s kojom komuniciramo.

Koji su elementi dobre komunikacije?

Naučite da slušate „Pa ti ništa ne slušaš šta ti pričam“, „Prestani da gledaš u telefon“, „Šta sam zadnje rekla?“, „Pa ti si potpuno odsutan“, su samo neke od reakcija Vašeg sagovornika a često su nepogrešive.

Slušanje sagovornika je najbitniji element uspešne komunikacije i podrazumeva, kako fokusiranje na reči i informacije koje se prenose, tako i razumevanje šta sagovornik zapravo oseća a povezano je sa onim što želi da saopšti. Ako se sagovornik oseća saslušanim, to može pomoći da se ublaže trenutne negativne emocije i time se neposredno dozvoli započinjanje rešavanja problema. Fokusirajte se u potpunosti na razgovor, na sagovornikov govor tela i druge neverbalne znakove. Ako pritom proveravate poruke na mobilnom telefonu, sigurno ćete propustiti neverbalne signale u razgovoru. Ako Vam je teško da se koncentrišete na neke sagovornike, pokušajte da ponovite njihove reči u sebi, to će utvrditi njihovu poruku i pomoći vam da ostanete fokusirani. Vi se ne možete skoncentrisati na ono što neko govori, ako smišljate šta ćete reći sledeće a sagovornik često može čitati vaše izraze lica i znati da ste zapravo odsutni. Prikažite zainteresovanost za ono što se govori, klimajte glavom ponekad, osmehnite se i pazite da je Vaš stav otvoren i prijatan.

Neverbalno komunicirajte

Kada se trudimo da prenesemo utiske koji su nam iz nekog razloga bitni, to činimo upotrebljavajući najčešće neverbalne znakove u komuniciranju, izraze lica, pokrete tela i simbole, kontaktiramo očima, tonom našeg glasa, a naše stanje se može pročitati i iz napetosti mišića i disanja. Same reči nekada nisu dovoljne, jer način na koji posmatrate i slušate sagovornika, refleksija koju odajete, više govori o tome kako se zapravo osećate a unapređivanje veštine razumevanja i govora tela u povezivanju sa sagovornicima, učiniće da u potpunosti izrazite ono što zaista mislite i konstruišete kvalitetnije odnose kod kuće i na radnom mestu. Unapređivanje komunikacije možete unaprediti kroz otvoren govor tela – ne prekrštajte ruke, stojite sa otvorenim stavom ili sedite na ivici svje stolice uz kontakt očima sa sagovornikom. Iskoristite neverbalnu komunikaciju da pojačate svoju verbalnu poruku tapšanjem sagovornnika po ramenu dok mu udeljujete pohvale za njegov uspeh. Upoznajte vremenom neverbalnu komunikaciju tako što posmatrate ljude na javnim mestima, kao što je šoping mol, tramvaj, klub, restoran ili gledajući neku televizijsku seriju bez tona. Uočite to kako ljudi koriste neverbalnu komunikaciju jer Vas to može naučiti kako da na bolji način promenite govor tela pri komunikaciji s drugima, uočavanjem toga kako se drugi ponašaju i reaguju u međusobnoj interakciji. Probajte da pogodite o kakvom odnosu se radi, koja je tema razgovora i kako se to svako od njih oseća u vezi onoga što je bila tema razgovora. Upotrebite govor tela koji se podudara sa rečima. Govor tela bi trebalo da utvrdi ono što je rečeno, a ne da tome protivreči, jer ako rečima upućujemo jednu, a telom sasvim drugu poruku, sagovornik će najverovatnije osećati da niste iskren sagovornik, jer ne možete reći "da" dok klimate glavom za ne, jer upravo Vaši neverbalni signali moraju odgovarati kontekstu. Uzmite u obzir emocionalno stanje i kulturnu podlogu vašeg sagovornika. Ako ste nervozni zbog situacije - razgovor za posao, na primer, možete koristiti pozitivnu neverbalnu tehniku signalizirajući poverenje, čak i ako ga ne osećate. Umesto da oprezno uđete u sobu s glavom na dole i pogledom koji izbegava kontakt, i tako se spustite u stolicu, potrudite se da zauzmete stav sa ispravljenim ramenima i osmehom, i održavanjem kontakta očiju i u takvom stanju se čvrsto rukujte, jer će Vas to učiniti da se osećate samopouzdanim i pomoći će da se sagovornik opusti.

Upravljajte stresom

Veoma je bitno da prepoznate kada ste pod stresom. Telo će Vam poručiti da li ste pod stresom tokom razgovora. Da li su Vam mišići napeti tokom razgovora, a ruke u grču? Je li gubite dah? Poklonite sebi trenutak da se priberete pre nego što budete sigurni da želite da nastavite razgovor ili ga prosto odložite. Vaša čula će Vam pomoći da što pre izmanipulišete stresom tako što ćete uzeti par dubokih udaha, opustite mičiće, ili se setite neke lepe slike iz prošlosti, na primer. Sa obzirom da svaka individua reaguje drugačije na čulne nadražaje, moraćete da pronađete stvari koje su opuštajuće isključivo za Vas. Potražite nešto smešno u datoj situaciji. Kada se humor koristi na odgovarajući način, odličan je način da se umanji stres pri komuniciranju. Ukoliko neko od sagovornika shvati stvari, kao i sam razgovor preozbiljno, postoji način da se osveži raspoloženje interpretacijom nekog vica ili neke smešne priče i budite pripremljeni za opciju kompromisa a možete uzeti i kratak predah kako bi izašli iz nategnute situacije, a slobodno i fizički napustite prostoriju na par minuta, kako bi amortizovali stres koji se u tom trenutku stvara. Fizički se krećite kretanje i pronađite mirno mesto da postignete balans što može brzo da umanji stres.

Razvijajte emocionalnu svest

Emocionalni faktor ima svoju ulogu u načinima komunikacije u porodici, među prijateljima i na radnom mestu. Osećajna sfera, može više da nas motiviše za komuniciranje ili za donošenje odluka, nego misaona. Onako kako se reaguje na govor tela, utiče i kako razumete druge ljude i kako oni razumeju Vas. Ukoliko postoji odsustvo kontrole u vezi osećanja, i odsustvo razumevanja zašto se osećamo da određen način, javiće se poteškoće da drugima prenesemo sopstvena osećanja i potrebe a to često dovodi do frustracija, protivrečnosti i antagonizama. Emocionalni faktor je taj koji će nam obezbediti mehanizme za tumačenje i svojih i tuđih postupaka i znanje o tome koja je stvarna priroda poruke koje Vam okollina prenosi. Poznavanje prirode komuniciranja na prvi pogled izgleda lako, ali se prava priroda komuniciranja mnogo puta stavlja u drugi plan, kako bi se izbegle neke teške emocije poput ljutnje, straha i besa, a Vašu veštinu komunikacije zapravo i određuje poznavanje njene prave prirode. Strah od jakih emotivnih naboja ili insistiranje na komunikaciji koja se svodi samo na racionalan osnov, bitno utiče na mogućnost da potpuno razumemo druge. Možete razviti emocionalnu inteligenciju i tako ostati u dodiru sa jakim emocijama, ljutnjom, tugom, strahom, odbojnošću, iznenađenjem i radošću. Kada naučite da kontrolišete takav jedan sistem, ostaćete u kontroli nad sopstvenim osećanjima i potencijalnim ponašanjem, pa i u kritičnim momentima, kao i da komunicirate jasnije i uspešnije.

Budite uvek motivisani da razumete i saosećate osobu sa kojom komunicirate, čak i u slučaju da Vam se ne sviđaju njene poruke. Otvoreno i konstruktivno komunicirate, pa i da je u pitanju prenošenje negativnih poruka, kvalitetna komunikacija će Vam pomoći da izgradite čvrste, korisne i međuljudske odnose pune međusobnog poverenja, kao i da rešavate probleme i sanirate konflikte. Cilj unapređivanja veštine komunikacije je formiranje zdrave ravnoteže između Vašeg uma i Vaših emocija, između Vaših misli i Vaših osećanja tokom komunikacije sa ljudima iz vaše okoline.