„Stres je stanje gluposti. Ono veruje da je sve u hitnosti, a ništa nije tako važno da bi bilo hitno.“ Natali Goldberg

Stres kao prirodna pojava, manifestuje se kao reakcija organizma, koja se događa pri njegovom pokušaju da se prilagodi nekoj nepredvidivoj životnoj okolnosti ili životnom izazovu, reakcija na štetne faktore iz univerzalnog životnog okruženja. Sama reč stres (engleski-stress) znači pritisak, napetost, naprezanje. Tako da stres, kao sve veću manifestacionu pojavu u savremenom svetu, možemo posmatrati kao neprilagođenu i lošu reakciju organizma koji se neprestano pokušava prilagoditi na iznenadni i neprijatan uticaj čovekovog okruženja, kako bi uspostavio prirodnu ravnotežu. Najčešće se manifestuje psihičkom i telesnom patnjom. U svetu u kome živimo, modernoj tehnološkoj civilizaciji, veoma je teško, pa i nemoguće izbeći stres, a posledice modernog tehnološkog razvoja po psihofizičko zdravlje čoveka su tek u začetku svoje manifestacije. Ali odricanje od tekovina moderne civilizacije mnogima zvuči nemoguće, odricanje od materijalnih dobara je gotovo pa nemoguća misija a čovekova strast za njihovim posedovanjem se u takvom okruženju duboko inkorporirala u svaki segment ljudske prirode. Koren problema je u samoj egocentričnosti savremenog čoveka, čiji ego odbija da prihvati svaku projekciju koja mu nije svojstvena. Jedino što možemo da uradimo je da se nekako obračunamo sa najopasnijim nuspruduktom takvog mentalnog stanja, a to je stres. Istraživanja su pokazala da su mnogi emocionalni problemi, povišen krvni pritisak, stomačni problemi, bubrežni i kardiovaskularni poremećaji, neki tipovi seksualnih poremećaja, suštinski neminovno vezani za stres. Zbog toga je upravo stres gotovo nesavladiv individualni i društveni problem tj. problem individualnog i društvenog opstanka. Mnoge civilizacije su nestale baš iz razloga neadekvatnog sagledavanja manifestacije stresa, živeći u uverenju da je njihov način života održiv, pa tako nepripremljene u suočavanju sa krizom, više nisu bile u stanju da preduzmu potrebne promene, nužne za dalji opstanak. To je zato što ljudski psihički sistem može da podnese narušavanje samo do određene mere.

Glavni uzroci stresa u modernom društvu se svode na uzroke stresa direktno vezane za posao i one druge, vezane za druge segmente života pojedinca. Prve možemo povezati sa poslovima koji su više izloženiji stresu od drugih, konfliktima između zahteva na poslu i zahtevima izvan radnog vremena, nesugurnošću izazvanu dvosmislenošću uloga, preopterećenjem ili nedovoljnim opterećenjem poslom, velikom odgovornošću prema drugima, nedovoljnom društvenom podrškom pa čak i seksualnim uznemiravanjem. Uzroci stresa su takođe i donošenje odluka, kao i rad u lošim fizičkim uslovima. Činjenica je da su neki poslovi stresniji od drugih, pojedini poslovi i organizacije izlažu ranike znatno višem riziku od stresa. Istaživanja govore da su poslovi lekara, posebno u Hitnoj pomoći, pilota, vatrogasaca i policajaca, svakako znatno izloženiji stresu, a što je veća koncentracija navedenih uzroka stresa, faktor rizika se povećava.

„Jedan od glavnih simptoma nadolazećeg nervnog sloma je naše uverenje da je posao koji radimo užasno važan“- Bertrand Rasel

Da bi smo bolje razumeli pojam i manifestaciju stresa, moramo naučiti da ga prepoznamo. Prava faza je uzbune, aktiviranje „alarma“, u kome razne životne sitauacije i događaje doživljavamo kao napad na sopstvenu ličnost, na sopstveni psiho-fizički integritet. U takvim slučajevima, to se dešava iznenada, bez najave, što nas potpuno izbaci iz svoje uobičajene psiho-fizičke ravnoteže, u organizmu dolazi do uzbune i nastaje vanredno stanje u našoj psiho-fizičkoj konfiguraciji. U nama raste napetost sve dok se organizam ne prilagodi novonastaloj situaciji, a mi se mentalno naprežemo da bi izdržali to što nas je pogodilo. Kao kada se u vojnoj bazi oglasi uzbuna, tako i naš psihički sistem u datom momentu mobilliše sve raspoložive resurse, koje predvodi razum i volja, kako bi se organizam prilagodio nevolji koja ga je zadesila, i automotski pruža otpor. Mi  se zatim prilagođavamo svim svojim fizičkim i mentalim snagama, gde ulazimo u drugu fazu stresa a to je pružanje otpora. Uz trošenje ogromne energije, pokušavamo da se na novonastalu situaciju priviknemo, prihvatimo je takvu kakva jeste i racionalno sagledamo izlaz iz nje. Vreme prilagođavanja na novonastalu situaciju u mnogome proprcionalno utiče na faktor rizika ugrožavanja zdravlja u stresnim situacijama. Međutim, treća faza, tj. faza prilagođavanja, je najčešći kamen spoticanja jer baš u njoj ljudi često prave greške, jer mnogo puta ne sagledavaju stvarnost na pravi način, posustaju, odaju se alkoholu i ostalim porocima, a ovakvo stanje je najčešće praćeno psihičkom i telesnom patnjom. Tada stres dobija i svoj konačni oblik, svoju bolnu manifestaciju u spoljašnjem svetu.

„Stres nije ništa drugo nego društveno prihvatljiv oblik mentalne bolesti“- Ričard Karlson

Stručnjaci svakodnevno objašnjavaju zašto i kako nastaje stres, kako se boriti protiv njega, a sve veći broj ljudi svakodnevno od njega oboljeva. Rezultati istraživanja pokazuju da na ljudsku otpornost na stres veoma bitno utiču genetske osobine pojedinca, njegove genetske predispozicije. Neki pojedinci se rađaju sa veoma jakom imunološkom predispozicijom i veoma lako podnose stresne situacije. Oni čak na stres gledaju kao na izazov i uvek očekuju pozitivne rezultate. Za njih je čaša svakako uvek polupuna, što ima daje bolji strateški položaj u igri zvanoj život, uvek se koncentrišu na rešavanje problema – prave planove, traže pomoć prijatelja i društva, sve ostale obaveze podređuju tome, jednom rečju su izdržljiviji, a to možemo prepoznati kao viši stepen predanosti, veći stepen kontrole nad onim što se oko njih dešava, kao i beskompromisnu veru u pobedu, čime na jedan preveden način i stvaraju svoju sudbinu.

Dozirano, stanje stresa može da pomogne prilikom obavljanja određenih delatnosti pod pritiskom. Ali, kada stres postane konstantan i prejak, on može ugroziti kvalitetnu komunikaciju narušavanjem sposobnosti da osoba misli jasno i kreativno, kao i svako socijalno prihvatljivo ponašanje. Kada je neko pod stresom, verovatno će pogrešno shvatiti ostale ljude i odašiljati odbojne neverbalne signale, tj.upasti u neproduktivne obrasce ponašanja. Postavlja se pitanje kako se obično, jednostavno i nesavršeno ljudsko biće može boriti protiv jedne takve pošasti savremenog društva, kao što je stres, ako pritom uzmemo da je preopterećeno borbom za materijalnim preživljavanjem, borbom s podnošenjem pritisaka kako na radnom mestu, tako i u porodici?

„Napetost je ono što mislite da bi trebali biti. Opuštenost je ono što jeste“-Kineska poslovica

Koje su to tehnike i načini upravljanja stresom? To je svakako identifikacija i izbegavanje stresne situacije, koliko je to naravno moguće. Ne potiskivanje emocija i oslobađanje energije kroz fizičku aktivnost, slikanje ili bilo koji drugi talenat koji imate. San i odmor su neizbežni regulatori stresa, a to su i hobiji i razonode, kao i vežbanje pozitivnog mišljenja i asertivnog ponašanja. Tehnike psihofizičke relaksacije  koje obuhvataju vežbe za psihofizičko obnavljanje kao što je autogeni trening, mišićna relaksacija, meditacija i joga.

Potrebno je da na idealan, vama svojstven način ovladate i upravljate svojim stresom. Saznajte i naučite tehnike kako da svoj stres svedete na minimum i  poboljšate svoj život, koristite veštinu disanja i druge metode, koristite humor a pritom ostanite svoji i autentični. Recite Stop stresu, jednom zauvek!