Bes. Jako zavodljiva negativna emocija. Svoje korene nalazi osećanju ljutnje, frustriranosti, povređenosti, razočaranja a neretko i u odbijanju određene osobe. Jako skupa za održavanje. Gotovo uvek propraćena osvetničkom željom i neretko prerasta u gnev. Malo neposlušno goropadno čudovište, koga treba ukrotiti. Ovisno o adrenalinu. Glavni režiser mnogih problema. Glavni scenarista mnogih kardinalnih posledica. Dobar sluga i loš gospodar.
Šta se zapravo dešava sa besnim čovekom. Grčki i rimski filosofi su smatrali je da je emocija besa korisna za prevenciju nepravdi među ljudima. Smatrali su i da je suprotnost od emocije besa oličje grubosti i nepripadnosti a razliku između temperamenata različitih ljudi pripisali su suprotnom skupu osobina i smisla za humor koji ljudi imaju. Na primer smatrali su da ljudi crveni u licu i ljudi sa crvenkastom kosom, imaju prirodni temperament bliži ljutnji jer imaju grub i sirov humor. Još tada je smatrano da je nekontrolisana emocija besa vrsta ludila, te je odbijena kao spontana i prirodna stvar, a takođe je isticana i neophodnost kontrole ove emocije kao veoma pozitivna, čak i presudna stvar. Rimljani su smatrali da je ovu emociju pogubno dozvoliti u ratu i borbama, navodeći kao primer disciplinovane Rimske legionare koji su u to vreme konstantno pobeđivali Germanske narode koji su bili prepoznatiljivi po svom nezadrživom i plahovitom besu. Takođe je naveo i da prilikom sportskih takmičenja bes uvek može samo da odmogne. Nemački folosofi nisu smatrali osvetu kao stanje koja proizilazi upravo iz besa, za socijalni nedostatak, jer ona ima za svrhu odbranu nečije časti. Američki psiholozi imaju stav da ova emocija, kao i srdzba i gnev imaju svoje korene u filozofskim značenjima i indicijama na osnovu kojih ljudsko biće zapravo osporava prekršaje nad njim samima.
Emocija besa je od velike koristi ljudima koji su naučili kako da ga koriste, ljudima koji znaju da ga detektuju i kanališu na odgovarajući način. Ali u većini slučajeva, ljudi to ne čine. Oni ne detektuju a još manje poznaju svoju emociju besa a kada je ova emocija potisnuta, ona može prousrokovati brojne psihosomatske posledice, teskobe, depresiju i ansioznost, uticati na interpersonalne odnose, biti uzrok povećanog krvnog pritiska, problema sa srcem a može nas lako uplesti i u mrežu fizičkog nasilja. Kao normalna i urođena ljudska emocija ima svoju primarnu i prirodnu svrhu, a to je samoodržanje jedinke, a svojstvena je ne samo ljudima već i životinjama, jer je njeno primarno pojavljivanje, prilikom ugrožavanja života. Sekundarno pojavljivanje je preventivno, u slučajevima naslućene opasnosti, dok se tercijalno pojavljivanje besa svakako može posmatrati kao srdzba i povređenost, propraćena nepoverenjem i razdražljivošću, a neretko i pravim suženjem svesti. Interpersonalna manifestacija besa uključuje facijalnu ekspresiju, neverbalnu komunikaciju, neretko i pojačan, pa čak i preteći tonalitet, tokom komunikacije.
Bes se često javlja kao reakcija na nepravdu ili sopstveno pogrešno ponašanje i u tu svrhu može mobilisati psihološke kapacitete ka otkanjanju takvog stanja, ali nuspojava ovakvog ponašanja je smanjeno strpljenje i empatija, objektivnost i kontrola, a to nam nikako ne ide u korist.
Isijavanje ove zavodljive emocije nije društveno prihvatljivo ponašanje jer ima negativni odraz po naše okruženje. U psihoterapiji, na primer, mnogi klijenti govore o svom isijavanju besa u nekoj interpersonalnoj situaciji (npr. fizički su ugrozili ili uvredili nekog), a neretko implementiraju kako su to uradili jer nisu shvatili mogućnost opcije da razmisle kakve nuspojave ovakve reakcije mogu imati na njih i na njihovu okolinu. (npr.,, Bila sam ljuta na tu devojku i pomislila sam kako može da na takav način razgovara sa mnom. Nakon toga sam joj udarila šamar.).
Istraživanja su pokazala da se prilikom skeniranja korteksa mozga, ljudima koji su u stanju besa, određeni delovi korteksa u tim momentima aktivniji. U pitanju je, takozvani, Lateralni Orbitofrontalni korteks, čija je funkcija inače povezana sa pozitivnim emotivnim procesom u ponašanju.
Pasivno besan čovek je ravnodušan, upotrebljava lažne i apatične gestove i fraze, sleže ramenima, priča o ličim frustracijama bez ispoljavanja emocija, izbegava konflikte, ne ulazi u diskusije, okreće leđa u kriznim situacijama, oslanja se na neproverene osobe, ističe često nebitne stvari, pri čemu zanemaruje one bitne. Podstrekava bes u drugima, pa im nakon toga udeljuje savete, emotivno ucenjuje, ima lažne izlive tuge, uništava veze, gomila novac i resurse. Neretko krivi sebe, preterano se izvinjava za sopstveno ponašanje, preterano je samokritičan i samožrtvuje se, uvek je prekomerno dostupan i preterano je zahvalan za obične stvari. On ogovara, nagomilava ozlojeđenost, da bi je ispranzio ljudima iza leđa, ostavlja druge na cedilu.
Agresivno besan čovek je suprotnost. On maltretira, nasilno se ponaša, viče i koristi svoju moć ugnjetavajući druge. On je destruktivan, uništava odnose, agresivno vozi i zloupotrebljava supstance. Neretko je hvalisav ali i izražava i nepoverenje, ima želju da bude u centru pažnje stalno, ne sluša šta drugi govore dok pričaju, fizički je nasilan i verbalno zlostavlja, ima dvosmisleni smisao za humor i šale na tuđ račun, nepravedno diskrimiše i kažnjava druge, prebrzo priča, prebrzo vozi, prebrzo hoda i očekuje od drugih da prate ovaj tempo a zna da zastrašuje ljude. On zna da bude eksplozivan i u najmanjim životnim situacijama, osvetoljubiv je i veoma prek u kažnjavanju. Odbija da oprosti i često preuveličava razmere samog dela.
Šta se u napadu besa preporučuje i kako kontrolisati jedno takvo stanje ?
Krenite sa dubokim disanjem, nagovorite sebe na pozitivan ishod kako bi zaustavili svoje "pobesnele" misli. Dišite duboko, iz dubine stomaka i mirno, autosugestivno ponavljajte reči „polako“ ili „samo smireno“, „opušteno“ i radite to sve dok se emocija besa ne umanji. Svakako ga je bolje manifestovati u materijalnom svetu, nego ga sabijati u sebe, ali je to veoma često kontraproduktivno i utiče na zdrava i socijalno prihvatljiva ponašanja. Takva isijavanja ove emocije su takođe veoma stresna i za Vaš nervni i kardiovaskularni sistem a kod srčanih bolesnika se stanje znatno može pogoršati. Asertivna komunikacija može biti veoma korisna, kako bi bar dozirano izbacili bes na verbalni način, bez težih posledica po okolinu. Ako prosto ne znate šta Vam se dešava i ne možete da prepoznate stanje besa, počnite da vodite evidenciju o situacijama koje znaju da Vas razbesne. Idealno je sagledati i drugačiju perspektivu i sagledati stvari iz drugačijeg ugla, kao što je stavljanje na mesto druge osobe. Po nekad je dobro i da se našalite na svoj račun, nasmejete sebi, da naučite da slušate, naučite da imate poverenje u ljude.
Naučite da smireno i direktno izrazite svoja osećanja, bez uzdržanja i povlačenja, ili bar emocionalno da reagujete na bilo koji način. Naučite da svoj bes kontrolišete i da ga sebi potčinite, promenite sve negativne predispozicije, svoja razmišljanja i ponašanja, kao pozitvno tle za uzgajanje besa. Bes vratite na njegovu primarnu funkciju, gde mu je i mesto.
