„Lider je najbolji kada ljudi ne primećuju da on postoji. Kada je njegov posao gotov i cilj postignut, oni kažu: mi smo to sami napravili“ – Lao Ce

Reč lider potiče od glagola „to lead“, što znači voditi, usmeravati, podsticati. Upućena je svakom moćnom individualcu, profesionalcu u svojoj struci, koji je u ulozi čitavog procesa, a ne samo čina, u kome baš on utiče na ponašanje ostalih ljudi usmeravajući ih na ostvarenje zajedničkih ciljeva organizacije.

Rečenica koja možda i najbolje opisuje liderstvo je ta da je „organizacija samo senka čoveka na vrhu“, jer ne možemo zamisliti kvalitetnu, održivu, razvijenu, produktivnu i fleksibilnu organizaciju, ako ovakve osobine zapravo ne poseduje čovek koji je na njenom vrhu. Organizacija je samo „odraz u ogledalu“, manifestacija kreativne energije lidera, socijalni fenomen. Kao takvo je predmet mnogih pitanja, a najpopularnije je pitanje o poreklu osobine liderstva, da li se lider radja ili stvara?

Predpostavke uvek postoje ali je istina zapravo negde na sredini. Liderstvo je delom nauka, delom umetnost a delom veština. Najčešća reakcija neposrednog posmatrača je ideja da baš lideri imaju „faktor x“: ideju, talenat, motivaciju ili veštine koje on nema. Ali da li je zapravo tako? Tačno je da je za njih uspeh neizbežan, ali on tek dolazi na kraju, i obično je manifest čelične volje i upornosti. Kada svi drugi odustanu, posustanu ili odu, ona osoba koja poslednja ostane je i pobednik u toj trci za uspehom. Možda drugi jesu pametniji, imaju bolje kontakte, možda su talentovaniji ili imaju više novca za ulaganje, ali oni ne pobedjuju ako nisu tu kada se dođe do samog kraja.

Šta se od lidera očekuje? Za razliku od menadzera koji su racionalni, rešavaju probleme i koriste resurse, lideri su kreativni, inovativni, vizionari, što zahteva korišćenje nekih veština a to su pre svega iskrenost i poverenje, kao sastavni deo međuljudskih odnosa svake uspešne organizacije. Oni moraju da imaju sposobnost delegiranja, verovati svojim sledbenicima kako bi im poverili određene zadatke, ovlašćenje i odgovornost. Oni moraju baratati uspešnom komunikacijom, da budu vešti u donošenju odluka, a odluke moraju same da izazivaju promene, a pozitivan stav i kreativnost su sposobnosti koje su neizostavne.

Lideri inspirišu svoje sledbenike, a sposobnost inspiracije sledbenika je kruna pozitivnih osobina koje svaki uspešan lider mora da poseduje. Možemo zaključiti da igrati ulogu lidera nema značenja samo biti vrhunski profesionalac u svojoj struci, već biti i lider u obraćanju, komuniciranju i ponašanju.

Glavna osnova liderstva je razmevanje, previđanje i kontrolisanje ponašanja ostalih zaposlenih. Neophodno je da lider poseduje i stalnu želju za usavršavanjem i intelektualnim rastom, što ga u krajnjoj liniji i učiniti superiornijim u odnosu na sledbenike. On je ličnost sa stilom, manirima i savršeno kontroliše svoje emocije.

Osnovne tipove lidera čine dva na prvi pogled suprostavljena karaktera- kozervativan i kreativan tip. Nasuprot strogom, preciznom, u svakom pogledu tradicionalnom i opreznom tipu, stoji slobodan, demoktaski nastrojen i slobodoumni tip. Uspešan lider svakako kombinuje obe tipologije, u zavisnosti od okolnosti i potreba date situacije. Univerzalne karakteristike uspešnog lidera bi se svakako mogle približiti sledećim osobinama: energičnost, istrajnost, obrazovanje, inteligencija, upornost, kreativnost, objektivnost, optimizam, harizma i spoljašnji izgled, altruizam, delegiranje i sposobnost rešavanja konflikata, upravljanje konfliktima, spremnost prihvatanja neuspeha i održavanje ličnog i timskog samopouzdanja i motivacije. Stil na koji upravljate organizacijom je odraz Vaše jedinstvene ličnosti, vaših vrlina i mana, snage i slabosti i ne postoji jedan autentičan način da se bude lider. Jedan stil upravljanja se može dobro pokazati u jednoj organizaciji, ali ništa ne garantuje da će tako biti i u drugoj. Stilovi upravljanja su refleksija samog lidera. Oni su, zapravo, refleksija njegove sopstvene unutrašnje genijalnosti. Literatura navodi tri najčešća stila rukovođenja ljudskim resursima. Autokratski, demokratski i liberalni stil.

Autokratski stil podrazumeva da lider sam utvrđuje politiku organizacije. Sam preuzima odgovornost za ponašanje, realizaciju i ostvarivanje ciljeva kompanije. Sa zaposlenima komunicira isključivo poslovno. Ovakav stil u određenim okolnostima može dati odlične rezultate ali često može biti i kamen spoticanja i postati ograničavajući faktor razvoja kompanije.

Demokratski lider daje podsticaj saradnicima u određivanju načina i postavljanju ciljeva kompanije. Može se reći da autokratski lider radi pomoću ljudi, a demokratski sa ljudima. Oba stila su podjednako interesantna i imaju svojih prednosti i mana.

Svakako najotvoreniji stil rukovođenja je liberalni stil, u kome je sardnicima data najveća autonimija i najveća sloboda samostalnog stvaranja. Odlično funkcioniše sa visokostručnim ljudskim resursima, u kojima je potrebna sloboda izražavanja stvaralačkih i umnih potencijala. Najbolji lider odlično poznaje sva tri stila i neizmenično ih koristi u zavisnosti od poslovne situacije i date poslovne okolnosti. Evo nekoliko saveta najuspešnijih, kako postati uspešan lider:

1. Postavite najbolje ljude na naljbolje pozicije, i pritom im omogućite najbolje uslove za rad, ne smetajte im u radu i pružite im bezbedno okruženje, time što ćete im ukloniti sve prepreke kad god je to potrebno. Poznati lideri tvrde da je ovaj princip nepogrešiv i mnogi ga se pridržavaju. Razgovarjte sa njima, svakodnevno, kako da rastete kao organizacija, kako da rešavate probleme i kakva im je pomoć potrebna da bi neku prepreku prevazišli. Izgradite poverenje sa njima i budite tu za njih u svako doba.

2. Fokusirajte se na rezultate. Imajte na umu da su ljudi u suštini dobri i pošteni, da žele da rade naporno i da ubiraju plodove svoga rada, da ne bi trebalo da ih tretirate kao radnike na pokretnoj traci i da ih držite na kratkoj uzici. Uvedite ocenjivanja zasnovana na učinku ljudi a ne na njihovom vremenu provedenom na radnom mestu i biće to veliki dobitak. Možda ćete se iznenaditi time da ćete biti u situaciji da neke ljude čak i ohrabrujete da više vremena budu odsutni. Dozvolite ljudima da kontrolišu svoje radno vreme a čitav koncept odgovornosti će se pritom promeniti, i to nabolje.

3. Volite svoju organizaciju. Mnogi ljudi su mišljenja da posao ne uzvraća ljubav i da se zbog toga ne sme voleti. Takvo mišljenje ljudima stvara osećaj da oni daju sve za posao, ali da im kompanija ne uzvraća. Ako lider kreira drugačiji pristup rukovođenju i okolini, zaposleni mogu osetiti da im je ljubav uzvraćena i biće to odličan način da se potrebe kompanije usklade sa potrebama zaposlenih. Recimo, omugućite trudnicama ili samohranim majkama fleksibilno radno vreme, kada im je to potrebno. Za uzvrat ćete dobiti isti kvalitet rada ali ćete pokazati i ljubav i razumevanje, što vodi jačoj konekciji kompanije i zaposlenog, kao i stvaranju jačeg tima.

4. Budite prilagodljivi i otvoreni. Uvek uživajte u slušanju, učenju i prilagođavanju situaciji, bez obzira na potrebe trenutne komunikacije. Bez obzira da li govorite blago ili agresivno. Ukoliko se stil komunikacije neprestano prilagođava osobama sa kojima radite, postoji veća mogućnost da sa njima uspostavite najbolji mogući odnos. Pronaćite u svakom odnosu obostrano zadovoljstvo, a posao obavljajte tako da svi budu zadovoljni. Ovo je univerzalno pravilo odličnog upravljanja svakom organizacijom, pa i izgradnji kvalitetnih odnosa sa ljudima u vašem kako poslovnom tako i privatnom okruženju.

Neophodno je da lideri nauče kako da izgrade autoritet u svom timu, da kroz različite stilove rukovođenja i delegiranja razviju metode kažnjavanja i nagrađivanja kao sredstava za motivaciju, kao i da maksimalno iskoriste svoje liderske potencijale. Liderstvo je veština, liderstvo se uči!